Danas nema vece sile u svetu od one stvorenr manipulatorima javnog mnenja u Americi. Ni jedan kralj ili papa, nijedan general - osvajac ili prvosvestenik nije raspolagao ni pribliznom snagom kao sto neki ljudi danas rade, ljudi koji vladaju Americkom televizijom i novinama.

Njihova vlast nije daleka i nelicna; ona doseze svaku kucu u Americi i radi stalno i neprestano . To je vlast koja oblikuje i muti mozgove svakog gradjanina, mladog ili starog, bogatog ili siromasnog, jednostavnog ili sofisticiranog. Masovni mediji stvaraju za nas izgled sveta i onda nam govore sta treba da mislimo o tom izgledu. U sustini, sve sto znamo -- ili mislimo da znamo -- o dogadjajima izvan naseg komsiluka ili kruga poznanika dolazi nam preko nasih dnevnih novina, nasih nedeljnika, magazina, naseg radija, ili nase televizije.

To nije samo tesko zataskivanje pojedinih prica iz vesti i iz nasih novina ili javno propagandiranje istorijski-izopacenih TV "dokumentaraca" koje karakteristisu manipulativnim tehnikama misljenja koje stavraju gazde tih medija g. Oni upotrebljuju i veshtinu i temeljnost u njihovim novinama i televizijskim emisijama koje nam oni prikazuju.

Na primer, nacin na koji su vesti prikazane: koje stvari su naglasene a koje su zataskane; reporterove reci, ton glasa, i njegov izraz na licu; nacin izrazavanja na naslovnim pricama; izbor ilustracija -- sve ove stvari podsvesno i cak temeljno uticu na nacin na koji mi interpretiramo ono sta vidimo ili cujemo.

Na povrsini ovoga, naravno, pisac rubrike i urednik uklone svaku preostalu sumnju u vasim misljenjima sve do onoga o cemu mi mislimo o tim vestima. Upotrebljavanjem pazljivo razvijenih psiholoskih veshtina, oni vode nasu misao tako da bi mi mogli biti u trendu sa "in" gomilom, ili sa "lepim ljudima" i "pametnim novcem." Oni nam daju na znanje kakav bi nas stav trebao biti prema razlicitim vrstama ljudi i ponasanje koje se postize stavljanjem tih ljudi ili tog ponasanja u kontekstu TV drame ili u stanju komedije, a imajuci i druge TV likove koje reagovajuci na politicki korektan nacin.

Budjanje americkih mozgova

Na primer, rasno-mesani brakovi ce biti postovani, voljeni, i drustveno trazeni od strane drugih likova, i tako ce biti postovan i voljen svaki obrazovani Crnac ili biznismen, ili osetljiv i talentovan homoseksualac ili cak, siromasni ali posten i radljiv ilegalni strani doseljenik. Na drugu ruku.. Beli rasista -- to je, svaka rasno-svestna bela osoba koja gleda popreko na mongrelizaciju (mesanje) ili na rastuce mracno rasno stanje u Americi -- je prikazan, najbolje, kao dostojan prezira, covek pun predrasuda na koga se gade drugi likovi, ili, sto je najgore, prestavljen je kao opasan psihopata koji je ocaran oruzjem pa je opasnost svim gradjanima koji se pridrzavaju zakona. Beli rasista "naoruzan ludak," je u stvari, postao poznat stereotip na TV emisijama.

Prosecni Amerikanac, kojem svakodnevna konzumacija TV ostavlja svoje nezdrave posledice, uspeva sa teskocom da pronadje odredjene razlike u ovim izmisljotinama. On reaguje prema televizijskim akcijama, izjavama, i stavovima tih TV glumaca slicno kao sto reaguje prema njegovim vrsnjacima u stvarnom zivotu. Za mnoge Amerikance, stvarni svet je bio zamenjen netacnim “stvarnostima” TV emisija, i tako sto je u ovu netacnu stvarnost ubaceno podsticanje da se prilagodi takvim reagovanjima. Tako kad TV tekstopisac izrazi dozvolu za neke ideje i akcije preko TV likova za koje on pise, i protivljenje drugim akcijama , on vrsi jak pritisak na milione gledalaca prema konformizmu sa njegovim gledistem.

I tako kako je sa TV emisijama, takodje je i sa vestima, bez obzira da li su na televiziji ili su bile stampane. Podmukla stvar o ovome obliku "kontrole misljenja" je da i cak kad mi prepoznamo da su te emisije ili vesti netacne, medija gazde jos uvek mogu da manipulisu i lazu vecinu nas. To je zato sto oni ne samo sto iskose ono sto prikazu, ali stvaraju i granicu “cutanja” i pravila za dopusten spektar misljenja.

Evo na primer, razmotrimo postupak medija prema vestima iz Bliskog Istoka. Neki urednici ili komentatori su otvoreni u slaganju sa Izraelom u svakoj njihovoj izjavi, dok neki izgledaju da su neutralni. Niko, kako god, ne sme da predlozi da Vlada S.A.D prestane da pomaze pogresnu stranu (Jevreje) u arapsko-jevrejskom sukobu i da to pomaganje vise sluzi jevrejskim nego li americkim interesima pogotovu kad su oruzane snage S.A.D bile poslate da slome Irak, najveceg izraelskog suparnika na bliskom istoku. Tako da je stvoren spektrum dozvoljavajuceg misljenja, od onih koji su pro-izraelski orijentisani do onih koji su "neutralni" .

I jos jedan primer je postupak medija prema rasnim temama u Sjedinjenim Drzavama. Neki komentatori izgledaju skoro nepristrasni u prikazivanju vesti rasnih podela, dok su drugi emotivno partizanski --uvek na strani ne-Belaca. Svi mediji i novinari bez izuzetka, kako god, uzimaju polozaj da "multikulturalizam" i rasno mesanje treba da ostanu, i da su multikulturalizam i rasno mesanje dobre stvari.

Zbog postojanja razlika u stepenu, vecina Amerikanaca nemoze da shvati da su oni manipulisani. Cak i gradjanin koji se zali zbog "dirigovanih vesti" padne u zamku misljenja zato sto misli da je on predstavljen sa ociglednim spektrumom misljenja da posle toga moze da izbegne uticaj "kontrolora misli" verujuci uredniku ili komentatoru njegovog izbora. E to je "glava pobedjuje, pismo gubi" stanje. Svaka svrha na dozvoljenom spektrumu gradjanskog misljenja je prihvatljiva gazdama medija -- i ni jedan nedopustiv podatak ili glediste nije dozvoljeno izlagati, ako to oni mogu spreciti.

Kontrola oblikovanja-misljenja preko medija je skoro monoliticna. Svi kontrolisani mediji -- televizija, radio, novine, magazini, knjige, i filmovi -- govore sa jedinim glasom, svaki pojacava drugog. Uprkos izgledu raznovrsnosti, tu nema stvarnog neslaganja, nema alternativnog porekla izraza ili ideja dostupnih velikim masama ljudi sto bi im omogucilo da oblikuju svoja misljenja u kostcu sa onim koji ih sada oblikuju, medija gazda. Oni su predstavljeni sa jedinim gledistem sveta -- svet u kojem svaki glas proglasava jednakost rasa, nepogresivu filosofiju o jevrejskom "Holokastu" i slicnim pricama, opakost pokusavaja da se zaustavi ulazak ne-Belih stranaca koji prelaze preko nasih granica, opasnost (za jevreje) da dozvole gradjanima da imaju i nose oruzje, moralna jednakost svih seksualni orijentacija, i ceznja za slozeno kosmopolitsko drustvo, radije nego za istorodno . Ovaj pogled, je pogled na svet, napravljen od strane medijskih gazda i godi njihovim interesima , a pritisak da se svako povinuje tom gledistu je prenerazujuci. Ljudi prilagodjuju svoja misljenja tome, glasaju u saglasnosti sa time, i oblikuju njihove zivote kako bi ta misljenja mogla biti pogodna za njih.

I ko su sve ove mocne gazde medija ? Kao sto cemo videti, u veoma velikom stepenu, oni su Jevreji. To nije samo stvar medija koji su upravljanji za profit gladnim kapitalistima, od kojih su neki jevreji. Da je bio predmet narodnost gazda tih medijuma ,prilicno bi se odrazio odnos izmedju bogatih nejevrejskih i bogatih jevrejsikh gazda. Nadmoc jevreja u medijama je prenerazujuca, kako god, mi smo obavezni da predpostavimo da je ovo sve vise nego, sto oni hoce da mi verujemo, prosta sreca...

Elektronske Vesti & TV Mediji

Kontinuirano nemesanje drzave u oblasti industrije telekomunikacija rezultiralo je, ne u povecanom nadmetanju, vec u velikom broju korporativnih integracija i sticanju proizvodeci saku medija - konglomerata. Najveci od ovih konglomerata brzo rastu i bogate se jos vise uklanjajuci njihovu konkurenciju, uvecali su se cak tri puta u velicini tokom 1990-ti. Kad god gledate televiziju, bilo lokalnu stanicu, kablovsku ili satelitsku; kad god gledate film u bioskopu ili kod kuce; kad god slusate radio ili snimljenu muziku; kad god citate novine, knjigu, ili mozda magazin- -velika ja sansa da je ta informacija ili zabava (film, serija) koju gledate napravljena ili distribuirana jednom od ovih velikih kompanija.

Najveci medijski konglomerat danas je AOL - Tajm Vorner, napravljen kada je AOL kupio Tajm Vorner za 160 milijardi americki dolara u 2000 godini. Covek koji je kupio obe kompanije stvorivsi integraciju Stiv Kejs, ne-jevrej, kao direktora AOL- Tajm Vorner, i diretkora Tajm Vorner-a postavio je Geralda Levina, jevrejina, koji je bio postavljen za glavnog shefa. I ako AOL nije (jos) kompletno u jevrejskim rukama, posledica ovoga udruzivanja u sefovanju izmedju belog kapitaliste kome je najveca briga novac i ovog rasno-svesnog jevreja ce polako da uveca jevrejski uticaj u AOL-u. Stiv Kejs se nece zaliti kad Gerald Levin pocne da najvise prima jevreje da popuni pozicije ispod njega zato sto Kejs-ovi profiti nece biti ugrozeni. Kada Kejs umre ili ode u penziju, jevreji ce kompletno da uzmu AOL pod njihovu kontrolu. Pre ove integracije kompanija, AOL je bio najveci snadbevac internet servisa u Americi, a sad ce biti koristen kao on-lajn platforma za jevreje iz Tajm Vornera-a.

Tajm Vorner Ink sa prihodima iz 1997 koji su iznosili preko 13 milijardi americkih dolara, je drugi najveci medjunarodni medijski gorostas koga je AOL kupio. Levin, direktor i glavni shef Tajm Vorner-a, je kupio Turner Prenosne Sisteme u 1996 od Ted Turner-a, koji je bio jedan od malobrojni ne-jevrejskih preduzenika u medijskom biznisu. Ted Turner, kao predsednik kompanije, je postao covek broj 3 u AOL-u, posle Kejs-a i Levin-a.

Kada je Ted Turner, ne-jevrejski medija disident, napravio ponudu da kupi CBS u 1985, nastala je panika u medijama po celoj Americi. Turner je zaradio puno preko reklama i onda je napravio uspesnu kablovsku-TV mrezu, Si-En-En, sa preko 70 miliona pretplatioca. I ako je Turner zaposljavao veliki broj jevreja u kljucnim direktorskim pozicijama u Si-En-En-u i nikad nije nista rekao protiv jevreja i njihovih interesa, on je covek sa velikim egoizmom i jakom licnoscu, i bio je smatran Direktorom Viliam Pejli-om i drugim jevrejima u Si-Bi-Es-u kao nezaustaviv: klimav top koji bi se mogao okrenuti protiv njih nekada u buducnosti. Osim toga, jevrejski reporter Danijel Shor, koji je radio za Turnera, je pred kamerama optuzio njegovog bivseg shefa da ima licnu predrasudu protiv jevreja.

Da bi blokirali Turner-ovu licitaciju, CBS je pozvao jevrjeskog milijardera, hotelskog, i duvanskog magnata Lourens Tisha da pocne "prijateljski" preuzimati kompaniju, i od 1986 do 1995 Tish je bio direktor i glavni shef SCBS, on je odklonio svaku pretnju ne-jevrejskog uticaja tu. Sledstveni pokusaji Turner-a da kupi glavnu TV mrezu su bili prekinuti od strane Levin-skog Tajm Vornera, koji drzi 20 posto CBS-a i koji ima pravo da koristi "veto" kad se radi o vaznim pogodbama. Kada je njegov jevrejski kolega Samner ponudio da kupi CBS za 34.8 milijardi americki dolara u 1999, Levin nije imao nista protiv toga.

Tako da, iako je bio inovator i velikih naslova, Turner nije nikada imao "veze" neophodne da bi postao pravi medijski gazda. On je konacno resio, da ako ih nemozes pobediti, pridruzi im se, i prodao je Levin-u. Ted Turner je odraz Stiva Kejsa. Oba ova belca su kapitalisti sa nimalo primetnim stepenom rasne svesti ili duznosti. U julu 2001, AOL Tajm Vorner su proglasili da ce cak jos jedan jevrej, Volter Ajzekson, nekadasnji urednicki direktor Tajm Ink.. postati novi direktor i glavni shef CNN novinske grupe, koja pretstavlja "informativnu" carevinu koju je Ted Turner sagradio.

Tajm Vorner-ov podruznik HBO je najveca uplatna-TV kablovska mreza u drzavi. Sve do kupovine u maju 1998 od PoliGrem ciji je vlasnik Edgar Bronfman mladji, Vorner Mjuzik je najveca Americka muzicka izdavacka kompanija, sa 50 manjih kompanija u njoj, od kojih je najveci Vorners Braders Rekords. Vorner Mjuzik je bio rani preduzetnik "gangster rep-a." Kroz njegovu upetljanost sa Interskoup Rekords (pre nego sto Interskoup bio preuzet drugom kompanijom MCA), pomogao je da se popularizuju zanrovi cije reci u pesmama podsticaju crnce da pocine nasilje protiv belaca.

U dopuni sa kablovskom TV i muzikom, Tajm Vorner je veoma umesan i u produkciji filmova (Varner Braders Studio, Kestl Rak Interteinment, i Nu Lajn Sinema) i u izdavanju (izdavacka kuca). Tajm Vornero-vo izdavacko odeljenje (glavni urednik Norman Perlstajn, jevrejin) je najveci izdavac magazine u drzavi (Tajm, Sports Ilustrejted, Pipl, Forchn). Drugi najveci medijski konglomerat danas, sa zaradama u 1997 koje su iznosile 23 milijarde americki dolara, je Volt Dizni Kompanija. Njen direktor i glavni shef, Majkl Ajzner, je jevrejin. Diznijeva carevina, je vodjena covekom kojeg je jedan analiticar opisao kao "kontrolora - nakazu," obuhvata nekoliko televizijski kompanija (Volt Dizni Televisija, Tachstoun Televizija, Buena Vista Televizija) i kablovske mreze sa preko 100 miliona predplatnika ukupno.

Kada je rec o filmovima, Volt Dizni Moutn Pikchurs Grupa, je pod Volt Dizni Studijom, vodjene Jozefom I. Rot (takodje jevrejin), obuhvata Valt Dizney Pikchrs, Tachstoun Pikchrs, Holivud Pikchrs, i Karavan Pikchrs u Januaru 1993, i sada su sefovane od strane njegovog jevrejskog ortaka Rodzer Brnbaum. Dizni takodje je vlasnik Miramaks Films, koje drze Vajnstajn braca, Bob i Harvi, koji su napravili takve krajnje-neprilicne filmove kao sto su The Crying Game, Priest, i Kids.

Kada je Dizni kompanija bila vlasnistvo ne-jevrejske Dizni porodice, pre nego sto je Ajzner preuzeo u 1984, bila je ovaplocenje dobre, porodicne zabave. Jos drzeci prava za “Snezanu” , kompanija pod vlasnistvom Ajznera se je prosirila u veliku produkciju tako zvanih "punoletnih" materijala, ili pornografije (filmova).

Avgusta 1995 godine, Ajzner je stekao Kepital Sities/ABC, Ink., koja u svome posedu ima ABC televizijsku mrezu a ABC mreza ima oko 10 TV stanica nadomak velikih centara kao sto su Nju Jork, Chikago, Filadelfija, Los Andjeles, San Francisko, i Hjuston. U dodatku, ona ima 225 pripojenih stanica u Sjedinjenim Drzavama i jeste vlasnik jednog dela od nekoliko europskih TV kompanija.

ABC kablovko odeljenje ESPN, vodjeno je predsednikom i glavnim shefom Stiven Bornstajnom, koji je jevrejin. Korporacija takodje kontrolise deo Lajftajm Televizije i Ej & I Televizijski Mreza i kablovskih kompanija,svaka od njih sa 67 miliona predplatnika . ABC Radio Mreza poseduje 26 AM i FM stanica, ponovo, u velikim gradovima kao sto su Nju Jork, Vashington, i Los Andjeles, i ima preko 3,400 pod-stanica.

I ako je najpre bila telekomunikacijska kompanija, Kepital Sities/ABC je zaradio preko 1 milijardu americkih dolara u izdavastvu (novina, magazina) u 1997 godini. Poseduje sedam dnevnih novina, Feirchajld Pablikejshns, Chilton Pablikejshns, i Dajversifajd Pablishing Grup.

Broj 3 na listi , sa zaradom iz 1997 od preko 13 milijardi americki dolara, je Vijakom, Ink., ciji je poglavar Samner Redstoun (rodjen kao Murej Rotenstajn). Viakom, koji proizvodi i distribuise TV programe za 3 najvece TV stanice, poseduje 13 televizijskih i 12 radio stanica. Proizvodi i filmove kroz "Paramont Pikchures", vodjen jevrejkom Sheri Lensing. Redstoun je stekao Si-Bi-Es posle glasova akcionara Decembra 1999 u Si-Bi-Es-u i Viakom-u.

Za Redstoun-a, kao glavni direktor Si-Bi-Es-a, je radio jevrejin Melvin A. Karmazin. On je gazda i najveci samostalni vlasnik deonica kopmanije koja poseduje Si-Bi-Es Televizijsku Mrezu, 14 glavnih komercijalnih TV stanica, 160 radio stanica, Kantri Mjuzik Televizn i Neshvile Mrezu kablovskih kanala, a takodje i veliki broj reklamnih imovina.

Viakom-ova izdavacka divizija obuhvata Simon & Shaster, Skrajbner, D Fri Pres, i Poket Buks. Ona izdaje videe kroz preko 4,000 Blokbaster prodavnica. Ona takodje obuhvata i satelitske prenose, i video igrice. Viakom-ova glavna tvrdnja za popularnost, kako god, je najveci svetski snadbevac kejbl programa, kroz njeno Shoutajm, Em-Ti-Vi (MTV), Niklodion, i druge mreze. Od 1989 Em-Ti-Vi i Niklodion su stekli sve vece i vece porcije maloletnih televizijskih gledalaca. Prva cetvrtina 2001 je bila 16-ta uzastopna cetvrtina u kojoj je Em-Ti-Vi dobio rejting kao broj 1 kablovska stanica za gledaoce izmedju 12 i 24 godina. Redstoun, koji poseduje 76% dela Viakom-a, je ponudio Bivis i Buthed-a kao maloletnicki " model" (idol) i trenutno je najveci pojedinacni-snadbevac propagande rasnog-mesanja belim maloletnicima i pod-tinejdzerima u Americi i u Evropi. MTV Netvrks planira da kupi D Mjuzik Fektori (TMF) od holandske medija i marketing grupe "Wegener". TMF distributira muziku u skoro 10 miliona kuca u Holandiji i Belgiji. MTV prosiruje svoje prisustvo u Evropi kroz nove kanale, ukljucujuci MTV Dens (Britanija) i MTV Lajv (Skandinavija). MTV Italija je aktivan kroz "Cecchi Gori Communications." MTV plasira svoje rasno izmesane rok i rep video-spotove u 210 miliona kuca ili 71 drzavu i pretstavlja dominantni kulturni uticaj na belu omladinu sirom sveta.

Niklodion, sa oko 65 miliona predplatnika, ima po svemu najvecu porciju dece koja su stara od cetiri do jedanaest godina .To je samo za Ameriku, ali se Niklodion brzo prosiruje u Evropi. Vecina emisija ne pokazaju izrodjenost kao sto to MTV-ov zastitni znak radi, ali Redstoun postepeno gurka emisije prikazivane njegovim decijim gledaocima ka istom otrovu prikazanog na MTV-u. Od rane 2001, Niklodion je nastavio 9-to godisnji trag kao najveca kablovska mreza za decu i omladinu.

Jos jedna uticajna osoba u jevrejskim medijima je Edgar Bronfman, mladji. On je vodio Sigrem Kompani, Ltd., gigant alkoholnog pica, sve do nedavne integracije sa Vivendi-om. Njegov otac, Edgar Bronfman, Stariji., je predsednik Svetskog Jevrejskog Kongresa. Sigrem je posedovao Univerzal Studios i Interskoup Rekords, najistaknutiji pokretac "gengsta rep-a." Ove kompanije sada pripadaju Vivendi Univerzalu. Bronfman je postao glavni covek u record biznisu u Maju 1998 kada je on takodje preuzeo PoliGrem, evropski rekord gigant, on je to uradio tako sto je platio 10.6 milijardi americkih dolara holandskom proizvodjacu elektronike Philips-u. Sa zaradom od PoliGrem dodatom onoj iz MCA i Univerzal, Bronfman je postao gazda 4-tog najveceg medijskog carstva, sa godisnjim dohodima od oko 12 milijardi americki dolara. Jedan pogotovo nesrecan vid jeste da je PoliGrem integracija dala Bronfman-u kontrolu nad najvecim svetskim producerom cd-ova klasicne muzike: PoliGrem je posedovao Dojche Gramofon, Deka-London, i Philips rekord kompanije.

U Junu 2000, Bronfman porodica je prodala Sigrem, Vivendi-ju, Franucskom komunalnom kompanijom ciji je predsednik ne-jevrejin, Zan-Mari Messier. Udruzena kompanija, Vivendi Univerzal, ce zadrzati Edgar Bronfman-a, Mladjeg., kao pod predsednika nove kompanije, i on ce nastaviti da bude u odgovornosti za njeno radio i televizijsko odeljenje . Strategija ovog pripajanja izgleda isto kao i od AOL-Tajm Vorner; zarazi i cekaj. Vivendi Univerzal ce odplatiti dugove u pripajanju kada proda Sigram-ov alkohoni biznis, zadrzavajuci svoje medijsko carstvo.

Sa dva od najveca cetiri medija konglemorata u rukama jevreja, i sa jevrejima u izvrsnim duznostima u preostalih dva, tesko je verovati da je takav nadmocan stepen kontrole dosao bez namernog, koncentriranog napora od strane jevreja. A sta za one druge velike medija kompanije?

Rupert Murdok-ova "Vesti" Korporacija, koja poseduje "Foks Televizn Netvrk", 20th Senchuri Foks Films, i Foks 2000, je 5-ta najveca megamedijska korporacija u drzavi, sa zaradom iz 1997 od preko 11 milijardi americki dolara. Ova kompanija je jedina medijska kompanija koja dolazi blizu najvece cetvorke. Murdok je australijanski ne-jevrejin, ali Piter Chernin, koji je predsednik i glavni shef Foks Grupe, koja ubraja sve vesti korpracije, televizije, i izdavacke operacije u Sjedinjenim Drzavama, je jevrejin. Pod Chernin-om, kao predsednik 20th Senchuri Foks, je Lora Ziskin, jevrejka koja je prethodno vodila Foks 2000. Jevrejin Piter Rot radi ispod Chernin-a kao predsednik Foks Entertejnment-a. novinske korporacije koja poseduje New York Post i TV Guide, i oni izdaju (novine) pod Chernin-ovim nadzorom.

Murdok je rekao Njuzvik magazinu (Jul 12, 1999) da ce on verovatno unaprediti Chernin-a na poziciju glavnog shefa Njuz Korporacije, radije nego sto ce dopustit kompaniju da padne u ruke njegove rodjene dece, od kojih ni jedan nije mladji od njihovih kasnih 20-tih godina. Veoma je tesko zamisliti jevrejina koji daje svoju glavnu medijsku korporaciju podredjenom ne-jevrejinu kada bi ovaj jevrejin imao decu koja bi mogla to preuzet. Za njegov deo, Chernin je bio po prilicno iskren: "Ja mogu da kontrolisem filmove koji se gledaju po celom svetu.... Sta moze biti zabavnije?"

Vecina televizijski i filmski produkcijski kompanija koje nisu u posedu najvecih korporacija su takodje kontrolisane jevrejima. Na primer, Nju Vrld Entrtejnment, proglasen jednim medijskim analisticarom kao "prvi nezavisni TV program napravljen u Sjedinjenim Drzavama," je u posedu Ronalda Perelman-a, jevrejina koji takodje poseduje Revlon kozmetiku i koji je ponudio posao Moniki Luinskoj kada je Bil Klinton pokusao da je ucuti.

Najbolje znana od malih medijskih kompanija je, DrimVrks SKG, i jeste stroga kosher afera. DrimVrks je stvoren u 1994 usred velike medijske hajke koja je proizvela uticajna osoba u rekord industriji Dejvid Gefen, nekadasnji Dizni Pikchrs direktor Dzefri Kacenberg, i filmski direktor Stiven Spilberg, od kojih su sva trojica jevreji. Kompanija proizvodi filmove, animirane filmove, televizijske programe, i snimnjenu muziku. Uzimajuci u obzir kakve kesh veze taj Gefen, Kacenberg i Spilberg imaju, DrimVrks bi uskoro mogao biti u istoj ligi kao i najveca cetvorka.

Dobro je poznato da jevreji kontrolisu vecinu proizvodnje i distribucije filmova sve od pocetka filmske industrije u ranim decenijama 20-og veka. Kada je Volt Dizni umro u 1966, zadnja prepreka za potpunu jevrejsku nadmoc u Holivudu je bila odklonjena, i jevreji su bili u mogucnosti da ugrabe posedovanje kompanije koju je Volt Dizni izgradio. Od tada, oni su imali sve po njihovoj volji u filmskoj industriji.

Filmovi proizvedeni od strana 4 najvece filmske kompanije pomenute iznad -- Dizni, Vorner Braders, Paramont (Viakom), i Univerzal (Sigrem) -- racunali su na dve trecine svih bioskopski karti za 1997 godinu.

Tri velike u televizijskim prenosima su bile ABC, CBS, i NBC. Sa konsolidacijom medijskog carstva, ove tri nisu vise nezavisne kopmanija. Kada su bile nezavisne, kako god, svaka od njih je bila pod kontrolom jevreja od njenog pocetka: ABC, Leonard Goldenson; NBC, prvo je bila u posedu Dejvid Sarnof-a a onda u posedu njegovog sina Robert-a; i CBS, prvo u posedu Vilijama Pejli-ja a onda u posedu Lourenca Tish-a. Preko nekoliko decenija, ove mreze su bile zaposljavale jevreje od vrha do dna, i esencijalno jevrejstvo televizije je bilo utopljeno drugim korporacijama. Jevrejsko prisustvo u televizijskim vestima ostaje po prilicno cvrsto.

NBC nam daje dobar primer ovoga. Izvrsni u NBC-ju su nedavno bili izmesani po kljucnim pozicijama. Endru Leck, koji je bio glavni za Vesti diviziju, podigao je se da postane njen predsednik i glavni operacijski cinovnik. Niel Shapiro, koje je produciro Dateline NBC, je se preselio u Lek-ov stari posao. Dzef Zaker, koji je produciro Today show, je bio unapredjen u NBC intertejnment predsednika (pozicija koja je vidljivo bila napravljena za njega), i Dzonatan Vold je se preselio u Zaker-ovo staro mesto posle cuskanja Majkl Bas-a po strani, koji je bio predao da zameni Zaker-a u emisiji Today.

Nedavno, Vold je postao producer NBC Nightly News,, uzimajuci poziciju od Dzefa Gralnik-a. Kada je se Vold premestio u Today, Stiv Kapus je preuzeo njegovo mesto kao Tom Brokau-ov producer. Trenutno, nije poznato da li je Kapus jevrejin ili ne, ali svi ostali pomenuti jesu.

Slicna nadmoc jevreja postoji u "Vesti" divizijama i na drugim glavnim kanalima. Na primer, u Februaru 2000, El Ortiz (Al Ortiz) je presao da vodi "Speshl Ivents" emisiju na Si-Bi-Es-u, postavljajuci ne-jevrejina Dzim Murfi kao izvrsnog producera The CBS Evening News With Dan Rather -- i to je jedini izuzetak za koji mi znamo da radi u solidno jevrejeskom kadru televizijski vesti producera. Novi CBS Early Show, koji je zamenuo CBS This Morning, je imao unutrasnju reorganizaciju u kojoj su 3 producera dobili otkaz, toboze sto nisu bili dovoljno "agresivni." Moras da se pitas da li su oni takodje bili dovoljno jevreji. Reorganizacija nije, kako god, delovala na odlazeceg izvrsnog producera El Berman-a, koji bio premesten na novi posao kao graditelj programa, i Stiv Fridman je postao izvrsni producer na Early Show.

Pol Fridman je jos uvek izvrsni producer ABC World News Tonight With Peter Jennings. Rik Kaplan, nekada izvrsni u Ej-Bi-Si-u, je se premestio u Si-En-En, 1997 godine, gde je postao predsednik Si-En-En/Ju Es Ej.

Stampana Medija (novine, magazini.. itd.)

Posle televizijskih vesti, dnevne novine daju najuticajniju informaciju srednjoj klasi u Americi. Shezdeset miliona njih (novina) su prodate (i verovatno procitane) svaki dan. Ovi milioni su podeljeni kroz oko 1483 razlicitih izdanja (publikacija), (ova racunica je za Februar 2000 godine). Jedan bi mogao zakljucit da veliki broj razlicitih novina po celoj Americi bi bio zastita protiv manjinske uprave i iskrivljenosti. Ali.. nazalost nije tako. Tu ima manje nezavisnosti, manje nadmetanja, i mnogo manje predstavljanja interesa vecine, nego sto bi nemaran posmatrac misleo.

U 1945 godini, svake cetiri od pet americki novina su bile u nezavisnom posedu a izdavanje je bilo u rukama tamosnji ljudi koji su bili blizu njihovim zajednicama. Ti dani, kako god, su prohujali. Vecina nezavisni novina su bile kupljene ili izbacene iz rada do sredine 1970-ih. Danas, vecina "opstinski" (lokalni) novina su u posedu malog broja velikih kompanija, upravljane izvrsnima koji zive i rade stotinama ili cak hiljadama milja od tih opstina i zajednica. Danas, manje od 20 odsto drzavnih 1483 novine su u nezavisnom posedu; ostalo pripada vise-novinskim lancima. Samo 104 od ukupnog broja imaju tiraz od vise nego 100,000. Samo nekoliko su velike dovoljno da odrze nezavisno reportersko osoblje izvan njihovih zajednica; ostali moraju da zavise od ovih nekoliko za sve njihove unutrasnje (nacionalne) i medjunarodne vesti.

Asosietid Pres, koji prodaje vesti novinama, je u ovom trenutku pod upravom njegovg jevrejskog upravnickog urednika, Majkl-a Silverman-a, koji nadgleda svakodnevno novinsko izvestavanje i nadgleda urednicka odeljenja. Silverman je vodio Ej-Pi-s narodne vesti kao pomagac i upravnicki urednik. On je bio unapredjen na njegov sadasnji posao u 2000-oj godini. Silverman daje raport Dzonatan Vulman-u, takodje jevrejinu, koji je bio izvrsni urednik za Ej-Pi. U samo 47 gradova Amerike, ima vise od jednih dnevnih novina, i nadmetanje je cesto nominalno izmedju njih, kao sto je izmedju jutarnjih i vecernjih uredba pod istim posedstvom. Primeri ovoga su Mobil, Alabama, jutarnji Register i vecernji Press-Register; i Sirakjuz, Nju Jork, jutarnji Post-Standard i vecernji Herald-Journal -- sve u posedu jevrejske Njuhauz brace kroz njihovu holding kompaniju, Advens Publikacije.

Njuhauz medija carstvo daje nam primer od vise nego nedostatka pravog nadmetanja izmedju americkih dnevni novina: to takodje ilustrira nezasit apetit koji jevreji imaju za organe kontrole misljenja na koje bi oni mogli da ubrzaju i ucvrste njihov stisak. Njuhauzes poseduju 30 dnevnih novina, ukljucujuci nekoliko vecih i vaznijih, kao sto su Klivlend Plain Dealer, Njuvark Star-Ledger, i Nju Orlians Times-Picayune; Njuhauz Broadkesting, sazdrzava se od 12 televizijski prenosni stanica i 87 kejbl-TV sistema, ukljucujuci neke najvece drzavne kejbl mreze; Nedeljni dodatak Parade, ima tiraz od vise nego 22 miliona kopija u jednoj sedmici; oko 2 tuce glavnih magazina, ukljucujuci Nju Jorker, Vog, Mademoisele, Glemor, Vaniti Feir, Brajds, Gentlmens Kvorterli, Self, Hauz & Garden, i svi ostali magazini su u potpunom posedstvu Conde Nast grupe.

Jevrejsko medijsko carstvo je bilo osnovano od strane Samjuel Njuhouz-a, koji je bio imigrant iz Rusije. Kada je on umro u 1979 u 84 godini, zavestao je medijsko imanje koje je kostalo na izracunatih 1.3 milijarde americki dolara dvojici njegovih sinova, Samjuel-u i Donald-u. Sa brojem dodatnih sticanja, ukupna vrednost Advens Publikacija je porasla u vise nego 8 milijardi americkih dolara danas.

Grabljenje toliko novina od strane Njuhauz porodice je u velikom stepenu bilo omoguceno cinjenicom da novine nisu pomagane njihovim predplatnicima, ali njihovim oglasnicima (koji daju oglase). Oglasne zarade -- ne mali kusur koji je pokupljen od njihovih novinskih citalaca -- koji vecinom placa urednikovu platu i oplodjava posrednikovu zaradu. Kada god veliki oglasnici u gradu izaberu naklonost jednoj novinskoj kompaniji umesto druge sa njihovim biznisom, novinska kompanija koja ima naklonjenost ce cvetati dok ce njegov nadmetac umret. Od pocetka proslog veka, kada je jevrejska trgovacka moc u Americi postala vladajuca ekonomska snaga, broj americki novina koji je u rukama jevreja se polako popeo, pracen laganim opadanjem u nadmetanju ne-jevrejskih novina -- prvobitno kao ishod izabranih oglasnih (reklamnih) polisa od strane jevrejski trgovaca.

Osim toga, cak i one novine koje su jos uvek u posedu i upravi ne-jevreja su tako potpuno zavisne na jevrejsko reklamiranje i oglase da su njihove uredbe i vesti-report polise vecinski prinudjene na ono sto jevreji vole i nevole. Tacno je da u novinskom poslovanju kao i drugde glasi da ko plati frulasha naruciva pesmu.

Tri jevrejske Novine

Suzbijanje nadmetanja i osnivanje lokalnih monopola na sirenju vesti i misljenja su karakterizovali dizanje jevrejske kontrole nad americkim novinama. Izvorna veshtina jevreja da se iskoristi stampa kao bez-pogovorni instrument jevrejske politike moglo bi teze biti bolje ilustrovano nego primeri 3 nacionalne najise prestizne i uticajne novine: New York Times, Wall Street Journal, i Washington Post. Ove tri, vladaju americkim finansijskim i politickim kapitalom, jesu novine koje su postavile smer za skoro sve druge. Ove novine odlucuju sta su vesti i sta nisu, u nacionalnim (unutrasnjim) i medjunarodnim (internacionalnim) odnosima. One prave vesti; druge ih samo kopiraju. I sve tri novine su u rukama jevreja.

New York Times, sa tirazom iz Septembra 1999 od 1,086,000, je nezvanicni socialni, modni, zabavni, politicki i kulturni predvodjac nacije. Ove novine govore americkim "pametnjakovicima" koje knjige da kupuju i koje filmove da gledaju; koja su misljenja u modi u tom trenutku; koji politicari, prosvetaci, duhovne vodje, slikari, i poslovnici su pravi . I za nekoliko decenija u 19-om veku, ove novine su bile prave i iskrene americke novine.

New York Times je bio osnovan u 1851 dvojicom ne-jevreja, Henri Dzej. Rejmond i Dzordz Dzouns. Posle njihove smrti, bile su otkupljene u 1896 od Jouns-ovog imanja, bogatim jevrejskim izdavacom, Adolf Och-som. Njegov chukun-unuk, Artur Sulcberger, mladji., je novinski (New York Times) sadasnji izdavac i poglavar Nju Jork Tajms kompanije. Izvrsni urednik je Dzozef Leliveld, takodje jevrejin (on je rabinov sin).

Sulceberger porodica takodje poseduje, kroz Nju Jork Tajms ., 33 drugih novina, ukljucujuci Boston Globe, kupljen u Junu 1993 za 1.1 milijardu americkih dolara; dvanaest magazina, ukljucujuci McCall's i Family Cirlce sa tirazom od vise nego 5 miliona svaki; sedam radio i TV prenosnih stanica; kejbl-TV sistem; i tri knjigo-izdavacke kompanije. Nju Jork Tajms Njuz Servis isporucuje vesti, odlike, i fotografije od New York Times telegramom 506 ostalim novinama, novinskim agencijama, i magazinima.

Slicnog nacionalnog znacaja je Washington Post, koji, osnivajuci svoje "curenje" kroz vladine agencije u Vashingtonu, ima unutrasnju pratnju o vestima koje ukljucuju federalnu (saveznu) vladu.

Washington Post, kao i New York Times, je imao ne-jevrejsko poreklo. Osnovan u 1877, ciji je osnivac bio Stislon Hachins, odkupljen od njega u 1905 od strane Dzon R. MkLin, i kasnije nasledjeno Edvard B. MkLin-om. U Junu 1933, u sred velike depresije, ove novine su bile prisiljene u bankrot. Novine su bile odkupljene na bankrot licitaciji, a odkupio ih je Judzin Majer, jevrejski finansijer i nekadasnji ortak dobro poznatog Bernard Baruch-a, industrijskog cara Amerike tokom Prvog Svetskog Rata. Washington Post je sada u posedu Katherin Majer Grejham, cerke Judzin Majera. Ona je glavni akcionar i poglavar odbora Washington Post kompanije. U 1979, ona je postavila njenog sina Donald-a kao izdavaca novina. On sada drzi pozicije predsednika i glavnog shefa u Vashington Post kompaniji. Novine imaju dnevni tiraz od oko 763,000, i njihovo nedeljno izdanje prodaje oko 1.1 miliona kopija.

Vashington Post Ko. Ima brojna druga medijska imanja u novinama (Gazet Njuzpejpers, ukljucujuci 11 vojnih izdanja); u televiziji (WDIV u Detroitu, KPRC u Hjustonu, WPLG u Majamiju, WKMG u Orlandu, KSAT u San Antoniu, WJXT u Dzeksnovilu) i u magazinima, najvise znacajan, narodni broj 2 nedeljni magazin, Newsweek. Vashington Post-ove razni televizijski poduhvati dosezu ukupnih 7 miliona kuca, i njena kablovska TV servica, Kejbl Van, ima 635,000 predplatnika.

U uzdruzenom poduhvatu sa New York Times, Post izdaje International Herald Tribune, najvise rasprostranjeni dnevni list na engleskom jeziku koji je raspodeljen po celom svetu.

Wall Street Journal, koji pordaje 1.8 miliona kopija svaki radni dan, pretstavlja najvece-tirazne dnevne novine u drzavi. On je vlasnistvo Dau Dzones-a & Kompani, Ink., Nju Jork-ska korporacija koja takodje izdaje 24 drugih dnevnih novina i nedeljni finansijski tabloid Barron's, izmedju ostali stvari. Poglavar i glavni shef Dau Jons-a je Piter R. Kann, koji je jevrejin. Kan takodje drzi pozicije poglavara i izdavaca od Wall Street Journal. Vecina ostalih Nju Jorsk-i novina nisu u boljim rukama nego New York Times i Wall Street Journal. U Januaru 1993 godine, New York Daily News je bio odkupljen od imanja jevrejskog medijskog bogatasa Robert Maksvel (rodjen pod imenom Ludvik Hoch) od strane jevrejskog razvijaca nekretnina Mortimer B. Zakerman. Village Voice je licna imovina Leonard Stern-a, milijarderski jevrejski vlasnik Harc Mauntain, firma za snadbevanje hrane i ostalog potrebnog materijala za kucne ljubimce. I kao sto je pomenuto iznad, New York Post je u posedu Njuz Korporejson pod jevrejinom Piter Chernin-om.

NOVINSKI MAGAZINI

Prica je po prilicno ista za druge medije kao sto je za televiziju, radio, filmove, muziku, i novine. Uzmi, za primer, novinske nagazine. Postoje samo tri magazina vece vaznosti u Sjedinjenim Drzavama; to su Time, Newsweek, i U.S. News & World Report. Time, sa nedeljnim tirazom od 4.1 miliona, je izdat (objavljen) od strane pomocnika Tajm Vorner Komunikacija, novi medija konglomorat napravljen spajanjem u 1989, Tajm, Ink., sa Vorner Komunikacijama. Glavni shef Tajm Vorner Komunikacija, kao sto je vec pomenuto , je Gerald Levin, jevrejin.

Newsweek, kao sto je pomenuto iznad, je objavljen od strane Vashington Post Kompanije, u posedstvu jevrejke Katarine Majer Grejham. Njuzvik-ov nedeljni tiraz je 3.1 milion kopija.

U.S. News & World Report, sa nedeljnim tirazom od 2.2 miliona kopija, je u posedstvu i izdavastvu od strane nedavno pomenutog Mortimer B. Zukermana-a, koji takodje ima poziciju glavnog urednika magazina. Zakerman takodje poseduje Atlantic Monthly i Nju Jorsk-e tabloid novine, Daily News, koje su seste najvece novine u drzavi.

Nasa Duznost

To su cinjenice o kontroli medija u Americi. Svako ko bi hteo da provede nekoliko sati u velikoj biblioteci gledajuci u sadasnje uredbe godisnjaka u radio i televizijskim industrijama i u imenike novina i magazina; u spisak korporacija i njihovih sluzbenika, kao one koje su izdavane od strane Standard i Purs i od strane Dan i Bradstreet; i u standardne biografske preporuke moze da potvrdi njihovu tacnost. One su neosporne, i kad se suochis sa jevrejskim zastupnicima, oni ce koristit uobicajeno dvosmislene taktike. "Ted Turner nije jevrejin!" oni ce reci pobednicki, kao da to zavrsava razgovor i daje neki izlaz. Ako su pritisnuti dalje, oni ce optuziti suocivaca "anti-semitizma" zato sto je poceo da prica o tome. Strah ove optuzbe je sto zadrzava mnogle ljude koji znaju cinjenice tihe i cutljive.

Ali mi ne smemo da ostanemo cutljivi na ovoj diskusiji - najvaznijoj od svih diskusija. Jevrejska kontrola americkih medija je jedina najvaznija cinjenica zivota, ne samo u Americi, ali i u celom svetu danas. Nije nista -- bolest, susha, ekonomska propast, i cak nuklearni rat -- veca opasnost za buducnost nasih ljudi.

Jevrejska kontrola medija odlucuje stranu politiku Sjedinjenih Drzava i sprovodi jevrejske , a ne americke interese, da odluce o pitanju rata i mira. Bez jevrejske uprave medija, nebi bilo zalivskog rata na primer, ne bi bilo nikakvog NATO masakra nad srpskim civilima. Ne bi bilo ratnjih bubnjeva za jos jedan rat protiv Iraka.

Dozvoljavajuci jevrejima da upravljaju nasim vestima i medijima, mi radimo vise nego sto je pruzanje njima odlucujuceg uticaja na nas politicki sistem i stvarnu upravu nad nasom vladom; mi im takodje dajemo kontrolu nad mozgom i dusama nase dece, cija ponasanja i ideje su oblikovane vise jevrejskom televizijom i jevrejskim filmovima nego li njihovim roditeljima, skolama, ili bilo kakvim drugim uticajem.

Jevrejski-upravljani mediji preuzeli su vodjstvo u nagovaranju citave generacije da je homoseksualizam normalan i prihvatljiv nacin zivota; da je sve u redu kada Bele zene izadju ili se udaju za crnce, ili beli muskarci da ozene azijske zene; da su sve rase naslednicki jednake u mogucnostima i u karakteru -- izuzev da je karakter bele rase sumnjiv zato sto ona ima istoriju ugnjetivanja drugih rasa; i da je svaki napor belaca da se rasno sacuvaju prekorljiv.

Mi moramo da se suprostavimo prosirivanju ovog otrova medju nasim ljudima, i mi moramo da slomimo snagu onih koji ovo prosirivaju. Bilo bi nepodnosljivo za takvu snagu da bude u rukama ikakve strane manjine, sa kulturom i interesima drugacijim od nasih. Ali da dozvolimo jevrejima, sa njihovom 3,000 godina istorijom lomljenja nacija, od starog Egipta do Rusije, da drze takvu snagu nad nama je ravno rasnom samoubistvu. Zaista, cinjenica da su toliko belih Amerikanaca danas tako napunjeni osecajem rasnog greha i licne mrznje da oni aktivno traze smrt njihove sopstvene rase namerna je posledica jevrejske kontrole medija.

Sada kada smo upili i razumeli cinjenicu jevrejske kontrole medija, nasa je neizbezna duznost da uradimo sta je god nuzno da slomimo ovu upravu i kontrolu. Mi ne moramo da se brinemo o nicemu kada je rec o borbi protiv ove zle snage koja je ucvrstila svoj smrtni zagrljaj na nase ljude i sada ubrizgava smrtonosan otrov u nase mozgove i duse. Ako mi neuspemo da unistimo ovu zlu snagu, ona ce za sigurno unistiti nas.

Sada moramo steci znanje i dejstvovati prema ovome nuznom kraju.

Vlasnici, poslovodje, i korporativni odnosi menjaju se s vremena na vreme, naravno. Sva imena i drugi podaci u ovome izvestaju bili su pazljivo ispitani i tacni su (precizni) od Jula 2001.